izbori

Zaparala mi je uši, više puta ovih dana, informacija da imamo koaliciju “LSV, DS, G17+ & SPO…” i to obično tim redom, ako se spominje (a ne prođe dan da se ne spomene) u govorima “one druge” koalicije. Jasno je svima zašto se LSV gura u prvi plan, a Čanak tako postaje vođa Tadićeve koalicije… i eto, baš se spremah da napišem neki mali utisak na tu temu, ali… naiđoh i na pametnije od mene, pa ću vam ovde samo staviti link na jedan dobar tekst na tu temu. Teško da bih imao šta da dodam na tu temu, a da ne bude da izmišljam toplu vodu.

Setih se jedne izreke koju davno čuh o Amerikancima: “O čemu god da pričaju, zapravo pričaju o parama…”

Što me vraća u našu lepu domovinu… pred izbore… Dele se obećanja kao u vrtiću šećerleme…

“Biće Srbija zemlja Dembelija ako mi pobedimo!” - to je moj novi izborni slogan, ulažem Copyright. I povremeno nas neko samo “spusti na zemlju”, jer, ne razumemo se izgleda, s našim političarima.

Jedni nam obećavaju Kosovo kao duhovnu vertikalu, a sa Kosova stižu vapaji - “Isplatite nam obećane plate”, i to one duple. (prvi put čujem da ima i duplih plata) . Pa ministar ekonomije nešto utanjio… kao, ne mogu svi duple plate, samo u enklavama… na šta stiže odgovor: “ne može se narod na Kosovu sada još i deliti… - svima plate - svima duple.”

Drugi nam obećavaju Evropu “zdaj!, odmah, sutra (da ne bude malo sutra), a iz Magnohroma - stiže odgovor - “dajte nam naše plate”. Skrnavo ste nam prodali fabriku, pa sad platite što ste poništili privatizaciju… kako je “Agroživ” privatizovao to što je privatizovao, o tome ćete još čitati… a pošto su izbori, red je da se malo hapsi… a tek je počelo… nije valjda Džaja jedini koga će da slikaju sa lisicama na rukama…

I prosto ne mogu da verujem kako su nam političari ovih dana puni lepih ideja, susretljivosti, razumevanja… majka Tereza im nije ravna.

Da izbora nema, trebalo bi ih praviti samo zbog njih… Da svakih par meseci budu suočeni sa dilemom gde će im guzica: dal’ u fotelju, dal’ u mardelju…