Kako saznajem ovih dana, list “Zrenjanin” će dobiti novi sajt. Na novoj adresi. Da li će biti bolji od starog - pa hoće sigurno, u najmanju ruku ima u svoju korist oko šest godina intenzivnog razvoja internet tehnologija. Imaće i forum i blogove. No, to se dalo očekivati i nije tema ovog bloga.
Tema ovog bloga je moj oproštaj od mog “čeda”. Jer, ono što je do sada bio zrenjanin.org je, ipak, moje autorsko delo (tj. ono što je “teralo” sadržaj sajta). Pa kao što kažu književnici na literarnim večerima “sve moje knjige su moja deca…” tako se i ja eto, po drugi put rastajem od njega (prvi rastanak je bio decembra 2006. kada sam prešao u “Zrenjaninske novine”). Ovaj put verovatno definitivno.
Sajt je nastao 2002. godine, i bio je jedan od prvih (da ne kažem “pionirski”) CMS sistema ovakve vrste u Zrenjaninu (istina, mislim da je Kojot imao već tada nešto što je bilo podržano bazom podataka., ali nemojte me držati za reč). Tada CMS sistema još nije bilo, pa je kompletan sajt, kako frontend, tako i back-end pisan od nule. Danas mi, naravno, deluje naivno i smešno i spartanski u interfejsu, a još spartanskije u back-endu , ali kada sagledamo stvar iz te “istorijske perspektive” - tada je bio prilično “in”. I tehnološki prilično napredan. Zapravo, prva verzija sajta bila je urađena u Majkrosoftovim tehnologijama (negde 2001., mislim da je bilo za godišnjicu lista 1. novembra 2001.). Koristila je .asp kao klijentsku stramu i MSSQL, kao i Majkrosoftov web server (IIS), ali smo kasnije (licence i legalizacija) rešili da ga prebacimo na Apache/php/MySQL. Sa profesionalne tačke gledišta bilo je to uživanje, jer sam naučio nešto novo i uglavnom nastavio da koristim ovu platformu. Sećam se da je nova verzija puštena u rad (opet za godišnjicu lista) 1. novembra 2002., od kada je postavljen i prvi zapis u arhivi.
Kako je ovo istorijski zapis - moram i da pomenem neke ljude bez kojih ovo sve ne bi bilo moguće (ili bi barem bilo bitno drugačije):
- posetiocima sajta - ipak sve ovo (osim zbog lične reklame
- radimo zbog njih) - najpre celokupnu tadašnju redakciju i novinare koji su i podržali i verovali u ovaj projekat, i sarađivali na njemu (uz izvinjenje što sad to ne radim poimence - mnogo ih je)
- i naravno tadašnje rukovodstvo i meni “pretpostavljene” (direktora Vojislava Došena, Nadicu Jakovljev, Jelice (Jelicu Vojinov i Jelicu Mavrenski) , Duška Ljubotinu, Đurđu Padejski, koji su svaki na svoj način uticali na izgled, sadržaj i funkcionalnost sajta)
- ekipu strpljivih operatera ( hronološki - Jelenu Rošulj, Ivanu Mavrenski, Sunčicu Stojkov, Branislavu Trešnjar i Sanju Đurić) koji su se trudili iz nedelje u nedelju da što vernije “preslikaju” štampano izdanje u njegovu internet formu
- posebno mi je žao što nikad sasvim nije zaživeo servis “dnevnih vesti”, ali moram poimence da spomenem Milenu Bečejac koja se najviše trudila oko tog servisa i omogućila mu da ipak postoji jedno vreme onakav kakav bi trebao da bude.
- Uh, sigurno sam nekog izostavio i neka mi bude oprošteno u ovom, uglavnom sentimentalnom, trenutku.
I to bi bilo to. Sve ide dalje i sve novo je, uglavnom, bolje od starog. U “penzionisanju” svog starog sajta i sam sam “saučestvovao”, praveći www.zrenjaninske.com i radeći na njemu sve što su mi novi uslovi i tehnologije dozvoljavali. Napravili smo ga na savremenom i efikasnom CMS sistemu, forum postoji i radi, postavili smo blogove koji rade (i sasvim ih lepo indeksira i Google). Uglavnom, podigli smo lestvicu više za sve koji u buduće žele da se bave ovim poslom. Jednostavno, neće moći ispod ovog nivoa. Sve ispod ovoga - bilo bi unapred osuđeno na promašaj.
Zrenjanin kao grad može samo da dobije još jednim kvalitetnim web sajtom. Korisnici mogu da biraju - sve im je samo “jedan klik” daleko. A mi se moramo potruditi da im damo ono što žele što brže i što kvalitetnije.
No, dosta sam “gledao u prošlost”. Kao što spomenuh (u svom postu od 24. marta), na radnom stolu je novi sajt za mlade koji će voditi i uređivati mladi. Očekujte ga uskoro.
nedavni komentari