Smetnje na (interkontinentalnim) vezama

Danas sam kupovao nešto u trafici… račun je iznosio 240 dinara, a ja sam dao trafikantkinji 1000 dinara, na šta me je ona pitala imam li nešto sitno, pa smo nekako po novčaniku napabirčili još 40 dinara, i tako zaokružili kusur,  a vratila mi je 800 dinara. Malo sam ja kupovao, malo smo se družili, rešavali moj i njen problem. Bila mi je, verujem, iskreno zahvalna. Sigurno vam je poznata ova scena. Navrle mi neke uspomene koje ću eto, podeliti ovde.

Priča je slična, promenjen kontekst. Negde 2000. godine moja malenkost zadesila se u Americi, na pečalbi. Šarlotsvil, Virdžinija. Bila je neka manja kupovina u supermarketu, nekih, recimo 25 dolara i 50 centi. Dođem ja na kasu, i kako sam imao sitno (nerviraju me gvozdenjaci u novčaniku), dam ja ljubaznoj pozamašnoj crnkinji (ili politički korektno: elegantno popunjenoj afro-amerikanki) 50 dolara papirno, 5 dolara i 50 centi gvozdenjaka, sav važan, jer joj, kao činim veliku uslugu, pošto će, jel’, da mi vrati okruglo 30 dolara, a ona će da „ima sitno“. I naravno, ja to sve sa smeškom, dok nisam shvatio da sam učinio nešto prilično neuobičajeno… Naime, ona me je gledala – belo.

Bila je iskreno zapanjena, ko sam ja i šta ja sad hoću, kakva je to kombinatorika i čemu još ima da se nada… Naime, ona nije imala ideju šta znači „nemati sitno“. Ni blagu predstavu. Mislim da bi manje bila iznenađena da sam pokušao da je opljačkam (uputstvo za pljačku postoji u njenom „user manualu“, ali za egzibicije sa sitnim parama - ne). No, devojka se, posle nekoliko sekundi (dugih kao na filmu u slow motionu) snašla. Strpljivo je prebrojala pare, ukucala u svoju kasu da sam dao 55.50$, kasa joj je „odgovorila“ da treba da mi vrati 30 dolara i sve se vratilo u „normalu“ . Vreme je ponovo počelo da teče.

I kao što vam ja sada ovo prepričavam kao anegdotu, biće da je i ona to veče, za večerom negde u Šarlotsvilu, prepričavala o nekom čudnom bradatom strancu koji ju je iznenadio plaćajući zaokruživanjem kusura. Ko zna, možda su me dodali i u „User manual“ za buduće generacije kasirki.
I tako nekim čudom, i afro-amerikanka zaposlena na kasi u Wall Martu i ja, imaćemo po jednu priču za unuke. Obe čudne, ali na svoj način.

P.S. Inače, otprilike je istina da Amerikanci u džepu imaju oko 20 dolara, da se nađe, ako ih zaustavi pljačkaš da imaju šta da mu daju, a da ih ne izbode, a sve ostalo se plaća plastikom. Ko ima više para u novčaniku, taj verovatno nije „odatle“.